Prehrambena Industrija - Srbija

Date preporuke za sektor proizvodnje šećerne repe i šećera

Njima su eksperti sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu predstavili sektorsku analizu i dali preporuke za stabilizaciju šećerne industrije.

Od 15 šećerana 2000. godine u Srbiji ih je sada pet, od kojih četiri u rukama ''Sunoka'' i ''Helenik šugara'' rade, konstatovano je danas.

Kako je rečeno, trendovi poslednjih godina u ovom sektoru su toliko loši da kada bi se čitav sektor posmatrao kao jedna kompanija onda je njena vrednost u tom periodu pala sa 764 miliona evra na 164 miliona.

Kako se šećerane po Srbiji ne bi gasile kao u susednoj Hrvatskoj, i da ne bi došli u situaciju da nemamo nijednu šećeranu kao u Rumuniji, stručnjaci su preporučuli da se nastavi carinska i zaštita preko prelevmana koju država pruža.

Ocenjeno je da veliki proizvođači šećera iz EU ne mogu da preskoče ovu barijeru, ali je pomenut rizik da bi se jeftiniji šećer koji bi ugrozio domaće proizvođače mogao pojaviti iz Rusije.

Kroz analizu je preporučeno da se sektoru šećera pomogne indirektno i to kroz podršku u nabavci sistema za navodnjavanje što bi uticalo na povećanje površina pod repom i dovelo do mogućeg rasta prinosa i do 50 procenata.

Predloženo je i da se proizvodnja šećerne repe, koja je investiciono zahtevnija od ostalih poljoprivrednih kultura, tretira posebno i po pitanju subvencija po hektaru, kao i da subvencije mogu da dobiju i proizvođači na površinama većim od 20 hektara.

Supstitucija šećeru u Srbiji je fruktozni sirup, za koji su carine niske pa ga se godišnje uveze u količini koju bi proizvela jedna šećerana, naglašeno je danas i preporučeno da se podignu carinske stope za taj proizvod.

Predloženo je i da država bude pažljiva u uvođenju restriktivnih mera u korišćenju pesticida u ovoj oblasti jer iskustva zemalja EU govore da takve restrikcije značajno umanjuju prinose.

Ekonomisti su predložili i da se formira fond uz podršku EU koji bi omogućio manje bolno prilagođavanje industrije šećera pa i čitave poljoprivrede evropskim standardima.

Proizvođačima repe i šećera predloženo je da se udruže u kooperative odnosno zadruge jer su jedinstveni ekonomski organizam a to bi dugoročno učvrstilo njihove poslovne odnose i smanjilo rizik od daljeg smanjenja površina pod repom.

Istaknut je i značaj opstanka industrije šećera u Srbiji jer bi sa boljim trendovima mogla da ima i veću izvoznu perspektivu posebno na tržištu regiona.

Sastanku u privrednoj komori prisustvovali su predstavnici ministarstava poljoprivrede, trgovine i privrede, a procenjeno je da bi od velikog značaja bilo i uključivanje predstavnika ministarstva finansija u razgovore.

Generalni direktor ''Helenik šugara Srbija'' Petros Gemintzis ocenio je da čitav niz godina ova grana ne ide u najboljem pravcu u Srbiji te da se zato reagovalo kako bi se kroz stručnu analizu zaključilo šta se tačno dešava i zašto postoje negativni trendovi.

"Problematika je u tome da su cene šećera niske i imaju negativan trend, sa druge strane troškovi rastu. Pored šećerne repe i cene energije opterećuju našu proizvodnju. Tražimo da vidimo rešenje koje predlaže struka. Pogotovo kada se priča o zelenoj energiji, i očuvanju životne sredine", rekao je on.

Gemintzis je rekao da je bitno da se vidi u kom pogledu ministarstva i svi nadležni mogu da sagledaju celokupnu situaciju i da intervenišu na vreme.

"Kažem na vreme, pošto će kasnije biti kasno. Videli smo u Hrvatskoj da su subvencije kasno stigle. Vreme je već da reagujemo svi zajedno da sačuvamo jednu izvoznu industriju koja je i skoro jedina u našem regionu", istakao je on.

Na pitanje da li i šećerana u Srbiji preti zatvaranje on je istakao da su poslednjih godina zatvorene i dve šećerane u našoj zemlji, te da ni ostale ne rade u punim kapacitetom.

"Preti zatvaranje i nama, jer su se smanjile površine pod repom, smanjila se proizvodnja, i kao posledica smanjio se i izvoz. Hoćemo to da preokrenemo. Da vidimo način pošto verujemo da je šećer strateški proizvod. I da Srbija ima određene prednosti koje mora i da sačuva", rekao je on.

Sekretar odbora za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović rekao je da je stručna sektorska studija zatražena kako bi se došlo do konkretnih preporuka šta uraditi da bi se sačuvala našu industriju šećera.

On je konstatovao da je od ukidanja kvota u EU nastala hiperprodukcija šećera, a sa druge strane da se šećer proizvodi i od šećerne trske.

"Velike količine šećera na tržištu dovele su do pada cene što je u velikoj meri uticalo ne samo na našu industriju šećera već i na industrije zemalja u okruženju.

Istakao je da je do izrade studije i skupa u PKS došlo jer su inicijatori poučeni iskustvom Hrvatske gde ni uprkos subvencijama države nije opstala industrija šećera.

"Mi smo rešili da uradimo, zajedno sa predstavnicima industrije šećera u Srbiji jednu studiju, i da vidimo gde se nalazimo i koji su to modeli koje možemo da primenimo da unapredimo i prenebregnemo situaciju da nam se ugasi ta industrija", zaključio je on.